Preporučujemo


Prijateljski Linkovi


Podržite nas

Postavite naš baner na vaš sajt

Pančevo je mrtav grad


Neka odzvoni plastičnim kesama…

najlonSve proizvode koje kupimo na pijaci ili u trgovini dobijemo upakovane u najlon kesama koje najčešće koristimo za odlaganje kućnog smeća. O njihovoj opasnosti po živi svet retko ko i da razmišlja.

Niska cena sirovina, mala masa, različite mogućnosti prerade, lako oblikovanje samo su neki od razloga zašto je plastika proglašena za čudo od materijala. Njena trajnost i biološka nerazgradivost, nekada smatrane vrlinom, danas predstavljaju veliki ekološki problem. Prema nekim procenama, samo u našoj zemlji se tokom jedne godine baci oko milijardu i po najlon kesa koje iz kontejnera i sa deponija obično završe u krošnjama drveća, javnim zelenim površinama i u rečnim koritima.

Plastična kesa je u upotrebi od pedesetih godina prošlog veka. Ako uporedimo vreme potrebno da se jedna najlon kesa razloži (životni vek joj je i do 1000 godina) i prosečno vreme korišćenja kese koje iznosi dvadesetak minuta, moramo se pitati da li su one neophodne u svakodnevnom životu. Plastične kese se prave od najjednostavnijeg polimera – polietilena, a kao sirovina se koriste sirova nafta, prirodni gas i drugi petrohemijski derivati, neobnovljivi izvori energije. Procenjuje se da je potrebno 2 miliona litara nafte za proizvodnju 100 miliona kesa. Da bi se proizveo kilogram polietilena, u atmosferu se ispusti 2 kg ugljendioksida, što dovoljno govori o štetnosti same proizvodnje.

Spaljivanjem plastike stvaraju se opasni otrovni gasovi, izdvajaju se dioksini i teški metali, a nastali pepeo je otrovan i morao bi se odlagati na deponije opasnog otpada. Plastične kese takođe sadrže toksične materijale i spadaju u idealne prenosioce bakterija. Hormonski poremećaji, rak i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike. Vinilhlorid iz plastične mase polako se oslobađa u vazduhu i u pakovanoj hrani i uništava jetru, remeti nervni sistem i mušku polnu moć i imunitet.

Plastične kese ostavljaju nesagledive posledice i na život morskih i kopnenih životinja; stotine hiljada morskih kornjača, kitova i drugih morskih sisara ugine svake godine greškom se hraneći najlon kesama. Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija još juna 2006. godine dao je procenu da u proseku 46.000 komada plastike pluta na površini ili neposredno ispod površine na svakoj kvadratnoj milji okeana. Progutana kesa dovodi do gušenja ili blokiranja sistema za varenje što dovodi do smrti.

Problem koji stvaraju plastične kese može se preduprediti korišćenjem platnenih torbi, papirnih kesa, uvođenjem takse ili korišćenjem starih pletenih korpi od vrbovih grana. Iako se papirne kese prave iz obnovljivih materijala i brže se razgrađuju, milion stabala svake godine bude posečeno zarad njihove proizvodnje. Za izradu 700 papirnih kesa za kupovinu, potrebno je jedno drvo starosti između 15 i 20 godina. Irska je 2002. godine uspela da smanji broj plastičnih kesa za 90% nakon što je uvela taksu na plastične kese, a iste godine Bangladeš je zabranio upotrebu plastičnih kesa nakon otkrića da zapušavaju drenažni sistem i dovode do poplava.

Još jedan način eliminacije plastičnih kesa jeste proizvodnja od biorazgradive plastike koje se razlažu pomoću bakterija, mikroorganizama i gljivica koje žive u našem okruženju.

Vranje ispred Pančeva!

Lepa vest nam dolazi iz Vranja. Naime, prema odluci Gradskog veća Vranja, plastične kese biće  izbačene iz upotrebe u vranjskim prodavnicama od 1. septembra 2010. godine. U Gradskom veću kažu da je odluka doneta radi rešavanja ozbiljnog ekološkog problema koji plastične kese predstavljaju. Plastične kese će biti zamenjene papirnatim kesama i platnenim torbama, koje su izdržljivije, duži im je rok trajanja, ne zagađuju okolinu i imaju kratak rok razlaganja.  Vranje je prvi grad u Srbiji koji je doneo takvu odluku. Nadamo se de će naše Gradsko veće uvideti koliki su problem plastične kese i upustiti se u rešavanje ovog problema ugledajući se na vranjske kolege.

Tekst objavljen 5. septembra 2008.  u PPRESC

Nenad Marković
dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Tekst procitan: 2807 puta.

Ostavi Komentar