Život u strahu
15.01.2007 u 21:25 oglasile su se sirene koje upozoravaju na hemijsku opasnost. Po ko zna koji put osetio sam jezu i krenuo da proverim po kući da li su svi prozori zatvoreni. Ništa nam drugo ne presotaje u trenutcima uzbune nego da se zatvorimo u svoje domove i nadamo se da će vetar da raznese zagadjenje. Ako se ovako nastavi preti nam opasnost da nam to postane deo svakodnevnice. Neverovatna je stvar da se mi tako olako mirimo sa nekim stvarima. Evo kako su se učestale ove sirene već ljudi i ne reaguju na njih, kao da se ništa ne dešava. Medjutim svi zaboravljamo da zagadjenje deluje podmuklo, akumulira se u organizmu i kad tad dolazi da naplati svoj dug. Zagadjenje mozda ne boli u trenutku dok ga čovek udiše ali zato njegove posledice koje dodju kasnije su katastrofalne. Po nekim nezvaničnim istraživanjima svaka treća osoba u našem gradu boluje od nekog malignog oboljenja. Siguran sam da ta jeziva činjenica dovoljno govori sama za sebe.
Da biste imali tačan uvid u obimnost sinoćnog zagadjenja ponovo vam dajemo rezultate sa zvaničnog opštinskog monitoring sistema.
Merno mesto Cara Dušana:
Merno mesto Vatrogasni dom:
Merno mesto Vojlovica:
Tekst procitan: 1531 puta.
January 21st, 2007 at 22:01:02
Pancevci izadjite na ulice i borite se za svoj zivot. Ne cekajte na druge
jer niko nece da nam pomogne osim nas samih. Budimo slozni i pobedimo.
Dragana.
January 22nd, 2007 at 12:01:38
Ulica je jedini nacin borbe koji nam preostaje. Znaci jaja u dzepove i udri po fasadama!