Preporučujemo


Prijateljski Linkovi


Podržite nas

Postavite naš baner na vaš sajt

Pančevo je mrtav grad


Kad komšija podloži…

Zabrinjavajuće je da na samo nekoliko metara od kontejnera postavljenih na uglu Jastrebačke i Kopaoničke ulice sugrađani koji očito ne mare za zdravlje svojih komšija, pale otpad koji nije teško odneti do mesta predviđenog za njegovo odlaganje. Dok je u razvijenim zemljama ovo ozbiljan prestup, kod nas predstavlja povod za okupljanje i zabavu. Imamo li prava da se bunimo protiv aerozagađenja Južne industrijske zone, ako i sami predstavljamo individualne zagađivače?

Često se u gomilama koje gore nalaze plastika, guma ili čak stiropor. Ono što većina ljudi ne shvata jeste biološka pogubnost čestica, pepela, čađi, otrovne pare i gasova koji se oslobađaju prilikom paljenja smeća. Činjenica da su vodeće bolesti kod naših mališana upravo oboljenja respiratornih organa – bronhitis i astma, navodi nas da ozbiljno preispitamo naše ponašanje prema najmlađim sugrađanima.

Sitne čestice sa lakoćom ulaze u disajne organe i završavaju u plućima, gde je potrebno određeno vreme da bi se razgradile. Poslednjih godina veliki broj novih naučnih dokaza potvrdio je da postoji jaka povezanost između koncentracija čestica u vazduhu i negativnih zdravstvenih efekata. Sagorevanjem plastike stvaraju se visokokancerogeni VCM (vinilhlorid monomer), dioksini i furani. Dioksini, pored karcinoma, izazivaju i endokrini dizbalans i poremećaje reproduktivnih organa. Hormonski poremećaji, rak, rađanje dece sa defektom i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike (Health & Environment 01/02, 2003).

Sve materije kruže u prirodi i na kraju završavaju u organizamu čoveka. Nastali pepeo, raznet vetrom, zagađuje zemljište, pada na povrće i voće ili ga čovek direktno udiše, a spiran vodom zagađuje podzemne vode. Više nije pitanje da li je karcinom pluća bolest u ekspanziji u našem gradu; pravo pitanje je da li smo sagledali sve potencijalne aspekte i uzroke njegovog nastanka.

Veći broj gradova u okruženju, koji za razliku od Pančeva ne predstavljaju crnu tačku Evrope, štampali su letke i brošure radi podizanja ekološke javne svesti svojim građanima. Verujem da će naša gradska vlast uvideti da je neophodna edukacija stanovništva u svim uzrastima.

Vatrogasna služba je na vreme intervenisala u pomenutoj ulici nakon prijave komšije koji očito ne želi da boravi u zadimljenim prostorijama. Ovim putem se mole građani da ne pale suvu travu niti bilo koji drugi otpad.

Ustav Republike Srbije u svom 74. članu jasno kaže da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako dužan da čuva i poboljšava životno okruženje. Da li to treba ozbiljno shvatati ili se slobodno može i dalje bahato ponašati?

Tekst objavljen 15. avgusta 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva.

Tekst procitan: 7532 puta.

One Response to “Kad komšija podloži…”

  1. saphir Says:

    Jaoo jaooo evo muka me hvata kad pomislim na moje komsije preko puta…. stize zima… lozi se!
    Ali sta ti ljudi loze? Lozimo i mi ugalj i drvo…ali oni tamo ubise nas. jednog dana imam da kupim pusku i da ….(preostavljam fantaziji)

Ostavi Komentar