Kad komšija podloži…

Zabrinjavajuće je da na samo nekoliko metara od kontejnera postavljenih na uglu Jastrebačke i Kopaoničke ulice sugrađani koji očito ne mare za zdravlje svojih komšija, pale otpad koji nije teško odneti do mesta predviđenog za njegovo odlaganje. Dok je u razvijenim zemljama ovo ozbiljan prestup, kod nas predstavlja povod za okupljanje i zabavu. Imamo li prava da se bunimo protiv aerozagađenja Južne industrijske zone, ako i sami predstavljamo individualne zagađivače?

Često se u gomilama koje gore nalaze plastika, guma ili čak stiropor. Ono što većina ljudi ne shvata jeste biološka pogubnost čestica, pepela, čađi, otrovne pare i gasova koji se oslobađaju prilikom paljenja smeća. Činjenica da su vodeće bolesti kod naših mališana upravo oboljenja respiratornih organa – bronhitis i astma, navodi nas da ozbiljno preispitamo naše ponašanje prema najmlađim sugrađanima.

Sitne čestice sa lakoćom ulaze u disajne organe i završavaju u plućima, gde je potrebno određeno vreme da bi se razgradile. Poslednjih godina veliki broj novih naučnih dokaza potvrdio je da postoji jaka povezanost između koncentracija čestica u vazduhu i negativnih zdravstvenih efekata. Sagorevanjem plastike stvaraju se visokokancerogeni VCM (vinilhlorid monomer), dioksini i furani. Dioksini, pored karcinoma, izazivaju i endokrini dizbalans i poremećaje reproduktivnih organa. Hormonski poremećaji, rak, rađanje dece sa defektom i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike (Health & Environment 01/02, 2003).

Sve materije kruže u prirodi i na kraju završavaju u organizamu čoveka. Nastali pepeo, raznet vetrom, zagađuje zemljište, pada na povrće i voće ili ga čovek direktno udiše, a spiran vodom zagađuje podzemne vode. Više nije pitanje da li je karcinom pluća bolest u ekspanziji u našem gradu; pravo pitanje je da li smo sagledali sve potencijalne aspekte i uzroke njegovog nastanka.

Veći broj gradova u okruženju, koji za razliku od Pančeva ne predstavljaju crnu tačku Evrope, štampali su letke i brošure radi podizanja ekološke javne svesti svojim građanima. Verujem da će naša gradska vlast uvideti da je neophodna edukacija stanovništva u svim uzrastima.

Vatrogasna služba je na vreme intervenisala u pomenutoj ulici nakon prijave komšije koji očito ne želi da boravi u zadimljenim prostorijama. Ovim putem se mole građani da ne pale suvu travu niti bilo koji drugi otpad.

Ustav Republike Srbije u svom 74. članu jasno kaže da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako dužan da čuva i poboljšava životno okruženje. Da li to treba ozbiljno shvatati ili se slobodno može i dalje bahato ponašati?

Tekst objavljen 15. avgusta 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva.

Napisao Nenad Marković dana Sunday, October 19th, 2008 u 15:10:24 u kategoriji Ekologija

Tekst procitan: 3243 puta.