Dobar primer može se videti na području opština Boke Kotorske i delom Budve gde se jednom ili dvaput mesečno u plastičnim buradima sakuplja upotrebljeno jestivo ulje iz restorana i hotelskih kuhinja. Do sada je sakupljeno preko 25.000 litara ovog otpadnog, a veoma kancerogenog materijala. Cilj akcije je recikliranje i dobijanje biodezel goriva, glicerina ili masti za ruke. Nažalost, ovakvog prerađivačkog pogona nema u Crnoj Gori, pa će naši susedi deponovani materijal morati da izvoze preko granice, npr. u Srbiju. O štetnosti uljanih materija za otvoreni recipijent i kanalizaciju nema potrebe da se govori. U razvijenim zemljama sveta, hoteli i restorani treba da plaćaju da im se ova vrsta škarta odveze.

Biodizel se koristiti nezavisno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. U zavisnosti od udela bio-goriva u mešavini, biodizeli se nazivaju B100 (čist, 100% biodizel), B5 (5% biodizel i 95% fosilni dizel), B20 (20% biodizel i 80% fosilni dizel), itd. B100 smanjuje rizik od kancera kod ljudi za 94%, a B20 za 27%. Fosilni dizel se razlaže samo 50% u toku prvih 21 dan posle prosipanja, dok se biodizel razlaže 98% bez posledica, za isto vreme.

Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu, a poboljšanje proizlazi  iz sadržaja kiseonika u biodizelu što obezbeđuje bolji proces sagorevanja, vodi ka smanjenju emisije izduvnih gasova i poboljšava podmazivanje motora, što znači veću efikasnost i trajnost.

Primena biodizela, u poređenju sa fosilnim dizelom, obezbeđuje u smislu zaštite životne sredine smanjenje efekta staklene bašte, kao i redukovanu emisiju sumpornih oksida, suspendovanih čestica i ugljenmonoksida. Prednosti i nedostaci upotrebe biodizela zavise od toga koja se mešavina koristi, kao i od rada motora, odnosno, vrste motora.

Sumporni oksidi: Danas, 1 tona konvencionalnog fosilnog dizela u EU sadrži maksimum 350 ppm sumpora u proseku. Kada dizel sagoreva, sumpor se oslobađa u atmosferu u obliku sumpordioksida, doprinoseći formiranju kiselih kiša. Biodizel gotovo da nema sumpora (0-0.0024 ppm).

Čvrste čestice: Udisanje suspendovanih čestica dokazano je kao ozbiljan problem i opasnost po zdravlje čoveka. Emisija u izduvnim gasovima ovih čestica kod biodizela je 40% manja nego kod fosilnog dizela.
Ugljenmonoksid: Biodizel sadrži oksigenate koji poboljšavaju proces sagorevanja i smanjuju emisiju. Ova činjenica značajno smanjuje (najmanje 20%) emisiju ugljenmonoksida.

Biodizel je prvo i, za sada, jedino alternativno gorivo koje je prošlo kompletnu evaluaciju izduvne emisije i potencijalnih zdravstvenih rizika po programu propisanom od strane Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA – Environmental Protection Agency).

Tekst objavljen 10. oktobra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Ozonski sloj se proteže od 15–50-og km visine, ali je najkoncentrisaniji između 20-og i 25-og km i iznosi samo 0.001 posto vazduha (10 ppm). Molekul ozona se sastoji iz tri atoma kiseonika (O3) i, dok njegovo prisustvo u troposferi (0–10 km) predstavlja problem, u stratosferi (10–50 km) je neophodan za održavanje zdravlja i života na Zemlji. Prizemni (troposferski) ozon, najčešće je sastavni deo gradskog smoga i izaziva probleme disajnim organa kod ljudi i oštećenje na biljkama. Količina ozona u troposferi povećala se u poslednjih 50 godina čak dva puta, a samo u proteklih deset godina za deset odsto.

Ozonski omotač zaustavlja većinu štetnih sunčevih UV-B zraka, a potpuno nas štiti i od smrtonosnog UV-C zračenja. Ultraljubičasto zračenje predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje zbog svojih genotoksičnih, mutagenih, kancerogenih i imunotoksičnih svojstava. Česta i duža izloženost povećanom UV-B zračenju svakom živom biću bitno smanjuje imunitet na brojne bolesti, uključujući i rak, malariju, herpes, alergije i neke zarazne bolesti. Treba naglasiti da imunološki sistem nikako ne zavisi od boje kože, jer su i tamnoputi i svetloputi ljudi u jednakoj opasnosti od UV-B zračenja! Koža i oči su organi na ljudskom telu koji su najčešće izloženi UV zračenju i zato se najveća pažnja posvećuje njihovoj zaštiti. Nekome se može učiniti da su oblaci pravilna zaštita od UV zračenja, ali to je puka predrasuda s obzirom na to da propuštaju čak 80 odsto zračenja.

Ozonski omotač najčešće uništavamo ispuštajući hemikalije koje sadrže hlor i brom, koji zatim učestvuju u složenim hemijskim reakcijama koje neminovno vode ka uništenju ozonskog omotača. Na stanjivanje ozonskog omotača utiču mnogi činioci (vulkani, nuklearne eksplozije i dr.), ali je ključni činilac nepovoljno delovanje hlorofluorougljenika (CFC), koji služe kao sredstvo za hlađenje u hladnjacima i klima uređajima. Niske temperature pojačavaju nepovoljno delovanje CFC, pa ozonski sloj u područjima najnižih temperatura potpuno nestaje, odnosno u njemu nastaje rupa. Ozonska rupa s lakoćom nastaje u području Južnog pola, a značajno stanjenje ozonskog omotača događa se iznad šireg područja Severnog pola pa je zbog takvog stanjenja u Kanadi UV zračenje zimi skoro jednako jako kao i leti. Ako se ne prestane sa upotrebom CFC i sagorevanja fosilnih goriva, izračunato je da će za samo tri decenije prosečna temperatura na površini Zemlje porasti za 4,5 stepena, što će, uz efekat staklene bašte, lančano dovesti do delimičnog otapanja polova, podizanja nivoa mora za jedan metar i potapanja 11,5 odsto svetskog kopna.

Manje ozona, više…
•    Uticaj prosečnog Amerikanca na okolinu je 30 do 50 puta veći od uticaja prosečnog stanovnika zemlje u razvoju.
•    Stanjenje ozonskog omotača za 10% na godišnjem nivou uzrokuje blizu 2 miliona novoobolelih od katarakte i 26% novih slučajeva obolelih od raka kože.
•    Koliko je teška borba protiv industrije koja zarađuje na štetnim proizvodima pokazuje i podatak da je u Americi krijumčarenje u tom području po jačini odmah iza krijumčarenja droge.
•    Učestalost raka kože, unazad pedeset godina, je povećana za čak 900 procenata!
•    Naučnici procenjuju da svako oštećenje ozonskog omiotača za jedan procenat donosi 2-3 procenta povećanja učestalosti raka kože.

Tekst objavljen 12. septembra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Niska cena sirovina, mala masa, različite mogućnosti prerade, lako oblikovanje samo su neki od razloga zašto je plastika proglašena za čudo od materijala. Njena trajnost i biološka nerazgradivost, nekada smatrane vrlinom, danas predstavljaju veliki ekološki problem. Prema nekim procenama, samo u našoj zemlji se tokom jedne godine baci oko milijardu i po najlon kesa koje iz kontejnera i sa deponija obično završe u krošnjama drveća, javnim zelenim površinama i u rečnim koritima.

Plastična kesa je u upotrebi od pedesetih godina prošlog veka. Ako uporedimo vreme potrebno da se jedna najlon kesa razloži (životni vek joj je i do 1000 godina) i prosečno vreme korišćenja kese koje iznosi dvadesetak minuta, moramo se pitati da li su one neophodne u svakodnevnom životu. Plastične kese se prave od najjednostavnijeg polimera – polietilena, a kao sirovina se koriste sirova nafta, prirodni gas i drugi petrohemijski derivati, neobnovljivi izvori energije. Procenjuje se da je potrebno 2 miliona litara nafte za proizvodnju 100 miliona kesa. Da bi se proizveo kilogram polietilena, u atmosferu se ispusti 2 kg ugljendioksida, što dovoljno govori o štetnosti same proizvodnje.

Spaljivanjem plastike stvaraju se opasni otrovni gasovi, izdvajaju se dioksini i teški metali, a nastali pepeo je otrovan i morao bi se odlagati na deponije opasnog otpada. Plastične kese takođe sadrže toksične materijale i spadaju u idealne prenosioce bakterija. Hormonski poremećaji, rak i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike. Vinilhlorid iz plastične mase polako se oslobađa u vazduhu i u pakovanoj hrani i uništava jetru, remeti nervni sistem i mušku polnu moć i imunitet.

Plastične kese ostavljaju nesagledive posledice i na život morskih i kopnenih životinja; stotine hiljada morskih kornjača, kitova i drugih morskih sisara ugine svake godine greškom se hraneći najlon kesama. Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija još juna 2006. godine dao je procenu da u proseku 46.000 komada plastike pluta na površini ili neposredno ispod površine na svakoj kvadratnoj milji okeana. Progutana kesa dovodi do gušenja ili blokiranja sistema za varenje što dovodi do smrti.

Problem koji stvaraju plastične kese može se preduprediti korišćenjem platnenih torbi, papirnih kesa, uvođenjem takse ili korišćenjem starih pletenih korpi od vrbovih grana. Iako se papirne kese prave iz obnovljivih materijala i brže se razgrađuju, milion stabala svake godine bude posečeno zarad njihove proizvodnje. Za izradu 700 papirnih kesa za kupovinu, potrebno je jedno drvo starosti između 15 i 20 godina. Irska je 2002. godine uspela da smanji broj plastičnih kesa za 90% nakon što je uvela taksu na plastične kese, a iste godine Bangladeš je zabranio upotrebu plastičnih kesa nakon otkrića da zapušavaju drenažni sistem i dovode do poplava.

Još jedan način eliminacije plastičnih kesa jeste proizvodnja od biorazgradive plastike koje se razlažu pomoću bakterija, mikroorganizama i gljivica koje žive u našem okruženju.

Vranje ispred Pančeva!

Lepa vest nam dolazi iz Vranja. Naime, prema odluci Gradskog veća Vranja, plastične kese biće  izbačene iz upotrebe u vranjskim prodavnicama od 1. septembra 2010. godine. U Gradskom veću kažu da je odluka doneta radi rešavanja ozbiljnog ekološkog problema koji plastične kese predstavljaju. Plastične kese će biti zamenjene papirnatim kesama i platnenim torbama, koje su izdržljivije, duži im je rok trajanja, ne zagađuju okolinu i imaju kratak rok razlaganja.  Vranje je prvi grad u Srbiji koji je doneo takvu odluku. Nadamo se de će naše Gradsko veće uvideti koliki su problem plastične kese i upustiti se u rešavanje ovog problema ugledajući se na vranjske kolege.

Tekst objavljen 5. septembra 2008.  u PPRESC

Nenad Marković
dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Ono što većina ne shvata jeste biološka pogubnost čestica, pepela, čađi, otrovne pare i gasova (vidljivih i nevidljivih) koji se oslobađaju prilikom paljenja smeća.

Sitne čestice sa lakoćom ulaze u disajne organe i završavaju u plućima gde je potrebno određeno vreme da bi se razgradile. Poslednjih godina veliki broj novih naučnih dokaza potvrdio je da postoji jaka povezanost između koncentracija čestica u vazduhu i negativnih zdravstvenih efekata.
Često se u gomilama koje gore nalaze plastika, guma ili čak stiropor.

Sagorevanjem plastike stvaraju se visokokancerogeni VCM (vinilhlorid monomer), dioksini i furani. Dioksini pored karcinoma izazivaju i endokrini dizbalans i poremećaje reproduktivnih organa. Hormonski poremećaji, rak, rađanje dece sa defektom i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike (Health & Enviroment 01/02. 2003).

Kada gore plastične mase koje sadrže olovo ili kadmijum problem je daleko veći. Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, bubrega i reproduktivnih organa. Kadmijum je element velike toksičnosti (nekoliko puta veće od arsena). Ima kancerogeno dejstvo, oštećuje bubrege izaziva anemiju i bolesti kostiju.

Stiropor ispušta otrovnu hemikaliju bisfenol A koja izaziva različite tipove malignih tumora, ali i hormonski dizbalans, tako što remeti endokrini sistem imitirajući ženski polni hormon estrogen.

Zapaljene gume oslobađaju otrovna isparenja koja mogu da izazovu teške genetske mutacije koje mogu da dovedu do maligniteta ili genetskih oboljenja u budućim generacijama. Smatra se da nekontrolisano spaljivanje guma ima osam puta veću šansu za izazivanje genetskih mutacija nego što je to slučaj sa spaljivanjem plastike.

Sve materije kruže u prirodi i na kraju završavaju u organizam čoveka. Nastali pepeo raznet vetrom zagađuje zemljište, pada na povrće i voće ili ga čovek direktno udiše, a spiran vodom zagađuje podzemne vode.

Više nije pitanje da li je karcinom pluća bolest u ekspanziji u našem gradu. Pitanje je da li smo sagledali sve potencijalne aspekte njegovog uzroka.
Na vama je dragi sugrađani da odlučite da li ćete biti saučesnik i mirno posmatrati neodgovorne piromane kao uništavaju zdravlje vaših bližnjih ili ga prijaviti nadležnim organima. Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama predviđena je novčana kazna za spaljivanje otpada van predviđenih postrojenja, a novim predlogom zakona o upravljanju otpadom predviđa se novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

Za čišenje kanala Opština Pančevo je uložila osam miliona dinara, a udruženje građana za zaštitu reke Nadel i priobalnog pojasa pomoglo je u realizaciji ovog projekta. Ali zašto nisu uklonjeni smeće i zemlja koji su izvađeni iz kanala. Pre ovog čišćenja, u ovaj kanal su građani odlagali smeće, bacali uginule životinje, a sada je to smeće pomereno iz kanala na obalu.

Na slikama ispod možete videti trenutno stanje kanala, koje je mnogo bolje nego pre čišćenja, sada je vodo-prohodno, ali videćete i malu deponiju dužinom celog kanala.

Nas surgradjanin je danas na svom blogu objavio interesantnu vest o “Pančevačkom vazduhu” kao originalnom srpskom proizvodu. Naravno zainteresovani naslovom i slikom konzerve u koju je spakovan taj čuveni vazduh, rešili smo da ispitamo o čemu se zapravo radi.

Kako smo saznali na sajtu Opštine Pančevo, reč je o marketinškoj šali kojom je rukovodstvo Opštine pokušalo da svima približi ozbiljnost situacije u našem gradu. Naime, drugog dana sajma ekologije održana je prezentacija pod naslovom “Pančevo, pravo na budućnost”, koju je vodio predsednik naše Opštine gospodin Srdjan Miković. Nakon njegovog izlaganja svima prisutnima je podeljena dotična konzerva sa “Pančevačkim vazduhom”.

Iskreno ideja je više nego odlična i ovim putem želim da pohvalim kreativnost ljudi zaslužnih za tu akciju. Situacija je postala toliko ozbiljna da je svaka metoda koja će pomoći da ljudi u Srbiji shvate šta se dešava u Pančevu, više nego dobrodošla. Nadamo se da će dotična konzerva barem malo naterati političare i odgovorne ljude koji su je dobili, da se malo zamisle i shvate da ako se ovako nastavi stvarno ćemo moći da izvozimo vazduh iz Pančeva, ali kao bojni otrov…

Možda ovo ljudima koji ne žive u Pančevu deluje smešno ali za nas koji to proživljavamo celog života ovo je pravi “crni” humor.

Eto postali smo i predmet šale u dragoj nam zemlji Srbiji… Ne bi me iznenadilo da ljudi počnu na kraju da beže od nas kada se negde pojavimo kao da smo radioaktivni. U stvari kada malo bolje razmislim ko zna, mozda i jesmo. Dakle slobodno možemo pored gas maski po kojima nas već prepoznaju širom Srbije da u “standardnu” opremu svake kuće uvedemo i Gajgerov merač radijacije. Tek će onda imati o čemu da crtaju stripove i pišu viceve…

Čudo jedno kako je našem narodu uvek tudja nesreća smešna. Izgleda da je uvek lakše smejati se nego pomoći ali da li je sa ljudske strane to ispravno, to neka se zapitaju oni koji zbijaju šale na račun naših stradanja.

Izvor informacije Blic.

Tekstovi:

• Planeta u zamci
• Stare gume para vrede
• Svako đubre ima svoju kantu
• Milijarde rubalja za zaštitu sredine
• Sačuvaj Ovaj Svet! – potrebna pretplata na e-magazin
• Od otpada ne ostaje ništa – potrebna pretplata na e-magazin

Autori tekstova su: Ivana Ristić, Veselin Vesković, dipl. inž.Rade Vorkapić, Gordana Umičević, Plamen Popov i Miloje Sekulić, koji je u svom tekstu “Virtuelna ekologija” pomenuo i naš blog “Pančevo je mrtav grad”. Ovi tekstovi će vam pomoći da shvatite u kakvom se stanju nalazi ekologija u našoj državi, ko su najvećo zagađivači i na koje načine mi možemo da promenimo stanje u kojem se nalazimo.

Ali na sreću pogrešio sam, jer ko zna koji be se gasovi ispustili u atmosferu da je došlo do neke havarije u ovoj fabrici. Ovaj ogroman oblak gustog crnog dima dolazio je iz blizine ove fabrike, zapalila se velika količina kamionskih guma, a uzrok je ljudska nepažnja. Naši sugrađani su palili travu u blizini ovih guma, ali intervencijom vatrogasne službe požar je lokalizovan bez veže štete, s obzirom na to da se u blizini nalaze kuće.