Preporučujemo


Prijateljski Linkovi


Podržite nas

Postavite naš baner na vaš sajt

Pančevo je mrtav grad

BUPA Tribina – Sanacije zagađenja životne sredine

Dr. Gordana Rasulić

Dr. Gordana Rasulić

Društvo za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Budućnost Pančeva održalo je tribinu u medija centru HIP Petrohemije. Jeste da zvuči kontradiktorno da se ekološka tribina održava u prostorijama jedne od fabrika iz južne zone koja u određenoj meri utiče na zagađenje životne sredine, ali možda je ta saradnja mali ali pozitivan korak ka rešavanju problema u gradu. Posetioci ove tribine videli su da ima i svetlih primera rešavanja ekoloških problema u gradu.

Vođa tribine je negirao bilo kakve uticaje Petrohemije na delovanje BUPA-e, i stavio do znanja da su oni potpuno nezavisni ali da cene svaku pomoć koja im se pruži. Cilj ovih tribina jeste edukacija i širenje svesti građanstava o ekološkim problemima u gradu i načinima da ih svi zajedno prevaziđemo.

Posetioci ove tribine imali su priliku da na realnim primerima vide kako se vrši remedijacija (sanacija) zagađenih zemljišta i voda i to upravo na teritoriji našeg grada, u HIP Petrohemiji. Svaka firma koja u procesu proizvodnje zagadi, vodu, vazduh ili zemlju, ona je obavezna da obavi remedijaciju i vrati životnu sredinu u prvobitno stanje. Ovaj proces je dugotrajan, skup i u našoj zemlji, kao i u našem gradu veoma retko se primenjuje. Pogledajte ceo tekst »

Biodizel-alternativno gorivo s američkom proverom

Jedan od načina kako smanjiti štetnost izduvnih gasova kod dizel motora jeste upotreba biodizela. Biodizel je tečno bio-gorivo, proizvedeno iz poljoprivrednih kultura, kao obnovljivih  resursa, koje u potpunosti može da zameni fosilno gorivo u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Biodizel može da se dobije od bilo koje vrste biljnog ulja (uljane repice, suncokreta, soje, palme i sl.) ili bilo koje mešavine ovih ulja, kao i iz otpadnih ulja i masti, procesom transesterifikacije, uz prisustvo katalizatora. Iskorišćena ulja iz restorana često zahtevaju odgovarajući predtretman.

Dobar primer može se videti na području opština Boke Kotorske i delom Budve gde se jednom ili dvaput mesečno u plastičnim buradima sakuplja upotrebljeno jestivo ulje iz restorana i hotelskih kuhinja. Do sada je sakupljeno preko 25.000 litara ovog otpadnog, a veoma kancerogenog materijala. Cilj akcije je recikliranje i dobijanje biodezel goriva, glicerina ili masti za ruke. Nažalost, ovakvog prerađivačkog pogona nema u Crnoj Gori, pa će naši susedi deponovani materijal morati da izvoze preko granice, npr. u Srbiju. O štetnosti uljanih materija za otvoreni recipijent i kanalizaciju nema potrebe da se govori. U razvijenim zemljama sveta, hoteli i restorani treba da plaćaju da im se ova vrsta škarta odveze. Pogledajte ceo tekst »

Kako ubijaju industrijski gradovi…

Najviše proučavan i najčešće pominjan oblik zagađenja životne sredine je aerozagađenje. Nakon industrijske revolucije nastaju i ozbiljni problemi sa aerozagađenjem. Poseban problem predstavlja dugotrajna izloženost niskim koncentracijama polutanata, što je i najčešći slučaj. Teškoća u istraživanju uticaja aerozagađenja na zdravlje predstavlja prisutnost mešavine polutanata u vazduhu, što je gotovo uvek slučaj, zbog čega je teško izdvojiti pojedinačne uticaje.

U eksperimentima na životinjama dokazana su mutagena i kancerogena svojstva pojedinih polutanata iz vazduha, a po podacima Američke agencije za zaštitu životne sredine oko 1% karcinoma pluća povezuje se sa aerozagađenjem. Studije objavljene poslednjih godina pokazale su da nema bezbednog nivoa aerozagađenja i da sa povećanjem njegovog nivoa, raste i rizik umiranja od svih uzroka smrti, posebno karcinoma pluća. Pogledajte ceo tekst »

Buka – zagađenje uvek i svuda

Buka se ubraja među fizičke agense štetne po zdravlje, za čije se nepovoljno dejstvo zna odavno. Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oštećenja sluha, ali izazivaju čitav niz efekata. Naročito su osetljiva na buku deca mlađa od 6 godina i osobe starije od 65 godina. Žene su nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utiče na poremećaj psihosomatskog zdravlja.

Buka produžava vreme uspavljivanja, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja, i zato se njeni efekti ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, smanjenju radne sposobnosti i dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima. Takođe, ona se smatra značajnim faktorom rizika za nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska, kao i značajnim faktorom uticaja na mentalno zdravlje. U Podgorici 2005. godine komšija sa višeg sprata je ubio vlasnika kafića, koji je odbio da na njegovu molbu utiša muziku; ovaj primer dovoljno ilustruje uticaj buke na psihofizičko zdravlje čoveka. Buka izaziva stres, koji kasnije dovodi do ozbiljnih bolesti. Pogledajte ceo tekst »

Pred Međunarodni dan bez automobila

Istraživanja pokazuju da 50% aerozagađenja u velikim gradovima potiče od saobraćaja. Dvadesetdrugi septembar je Svetski dan bez automobila i bar toga dana probajte da se uzdržite od vožnje svojim automobilom i dajte doprinos čistijem vazduhu u vašem okruženju.

Na nivo zagađenosti vazduha utiču starost, odnosno kvalitet vozila, zatim kvalitet goriva, propusna moć ulica, plan saobraćaja unutar jednog grada (između ostalog i to da li postoje prstenovi koji vode tranzitni saobraćaj van grada), organizacija gradskog saobraćaja, položaj grada, meteorološke prilike područja i dr.

U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem, najprisutniji su: ugljen monoksid, benzen, azot dioksid, formaldehid, toksični metali, npr. olovo, policiklični aromatični ugljovodonici, pre svih benzo(a)piren (BaP), koji nastaju iz nepotpunog sagorevanja dizel motora. Pogledajte ceo tekst »

Pred Međunarodni dan ozonskog omotača

Polazeći od činjenice koliko je ozonski omotač neophodan za život na Zemlji, celokupna svetska javnost će 16. septembra obeležiti Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača.

Ozonski sloj se proteže od 15–50-og km visine, ali je najkoncentrisaniji između 20-og i 25-og km i iznosi samo 0.001 posto vazduha (10 ppm). Molekul ozona se sastoji iz tri atoma kiseonika (O3) i, dok njegovo prisustvo u troposferi (0–10 km) predstavlja problem, u stratosferi (10–50 km) je neophodan za održavanje zdravlja i života na Zemlji. Prizemni (troposferski) ozon, najčešće je sastavni deo gradskog smoga i izaziva probleme disajnim organa kod ljudi i oštećenje na biljkama. Količina ozona u troposferi povećala se u poslednjih 50 godina čak dva puta, a samo u proteklih deset godina za deset odsto.

Ozonski omotač zaustavlja većinu štetnih sunčevih UV-B zraka, a potpuno nas štiti i od smrtonosnog UV-C zračenja. Ultraljubičasto zračenje predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje zbog svojih genotoksičnih, mutagenih, kancerogenih i imunotoksičnih svojstava. Česta i duža izloženost povećanom UV-B zračenju svakom živom biću bitno smanjuje imunitet na brojne bolesti, uključujući i rak, malariju, herpes, alergije i neke zarazne bolesti. Treba naglasiti da imunološki sistem nikako ne zavisi od boje kože, jer su i tamnoputi i svetloputi ljudi u jednakoj opasnosti od UV-B zračenja! Koža i oči su organi na ljudskom telu koji su najčešće izloženi UV zračenju i zato se najveća pažnja posvećuje njihovoj zaštiti. Nekome se može učiniti da su oblaci pravilna zaštita od UV zračenja, ali to je puka predrasuda s obzirom na to da propuštaju čak 80 odsto zračenja. Pogledajte ceo tekst »

Komunalno-ekološka policija

Prijatna vest došla je iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ministar u Vladi Republike Srbije Milan Marković doneo je rešenje o osnivanju posebne radne grupe za pripremu teksta nacrta zakona o komunalnoj policiji. Ovu radnu grupu čine predstavnici organa državne uprave, gradova i nevladinog sektora, uključujući i Stalnu konferenciju gradova i opština. Cilj budućeg zakona jeste formiranje komunalne policije kao nove nadležnosti gradova, što će stvoriti uslove za efikasniji rad gradskih uprava i realizaciju politike gradova.

Na čelu komunalne policije će najverovatnije biti načelnik komunalne policije, koji će biti odgovoran gradonačelniku, a biraće ga Skupština grada. Dužnosti komunalnog policajca biće uklanjanje stvari i drugih predmeta sa javnih površina, u slučaju da su nepropisno postavljene, zatim, vođenje računa o stanju komunalnih objekata, uređenje grada i održavanje čistoće na zelenim površinama, održavanje kućnog reda u stambenim zgradama, kontrola buke, kontrola javnog gradskog i prigradskog prevoza, kao i taksi-službe. Kada je reč o urbanizmu, komunalna policija kontrolisaće izgradnju objekata i prisustvovaće prilikom rušenja nelegalne gradnje. Kakve će stvarno nadležnosti imati komunalna policija, ostaje nam da vidimo nakon pojavljivanja nacrta zakona, odnosno, njegovog usvajanja. Pogledajte ceo tekst »

Kad komšija podloži…

Zabrinjavajuće je da na samo nekoliko metara od kontejnera postavljenih na uglu Jastrebačke i Kopaoničke ulice sugrađani koji očito ne mare za zdravlje svojih komšija, pale otpad koji nije teško odneti do mesta predviđenog za njegovo odlaganje. Dok je u razvijenim zemljama ovo ozbiljan prestup, kod nas predstavlja povod za okupljanje i zabavu. Imamo li prava da se bunimo protiv aerozagađenja Južne industrijske zone, ako i sami predstavljamo individualne zagađivače?

Često se u gomilama koje gore nalaze plastika, guma ili čak stiropor. Ono što većina ljudi ne shvata jeste biološka pogubnost čestica, pepela, čađi, otrovne pare i gasova koji se oslobađaju prilikom paljenja smeća. Činjenica da su vodeće bolesti kod naših mališana upravo oboljenja respiratornih organa – bronhitis i astma, navodi nas da ozbiljno preispitamo naše ponašanje prema najmlađim sugrađanima.

Sitne čestice sa lakoćom ulaze u disajne organe i završavaju u plućima, gde je potrebno određeno vreme da bi se razgradile. Poslednjih godina veliki broj novih naučnih dokaza potvrdio je da postoji jaka povezanost između koncentracija čestica u vazduhu i negativnih zdravstvenih efekata. Sagorevanjem plastike stvaraju se visokokancerogeni VCM (vinilhlorid monomer), dioksini i furani. Dioksini, pored karcinoma, izazivaju i endokrini dizbalans i poremećaje reproduktivnih organa. Hormonski poremećaji, rak, rađanje dece sa defektom i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike (Health & Environment 01/02, 2003).
Pogledajte ceo tekst »

Zaštitimo vode!

Dva incidenta na Dunavu za samo nekoliko dana, podstaklo me je da razmišljam koliko ljudi brinu o zagađivanju vode i koliko je voda neophodna za ljudski život. U Rafineriji nafte Pančevo prilikom utovara motornog benzina u baržu Jugoslovenskog rečnog brodarstva, jedan deo benzina završio je u Dunavu. Sigurno da niko od radnika nije želeo da se nesreća desi. Međutim, samo par dana ranije u blizini Smedereva, sa rumunskog broda koji je plovio pod nemačkom zastavom, u Dunav je prilikom čišćenja, očito namerno, bačena izvesna količina veoma opasnog petrol-koksa.

Većina reka u gotovo svim zemljama sveta postale su kanali otpadnih voda. U njih se uliva otpad iz gradova, pesticidi i hemikalije sa poljoprivrednih gazdinstava, otpad iz fabrika i ulje sa brodova koji njime plove. Ne zaboravimo da u rekama ima živih bića (biljke, ribe i dr.) kojima je svakako potrebna čista voda kao i čoveku. Nitrati, fosfor i ostali zagađivači podstiču rast specifičnih vrsta algi koje guše svaki oblik života u reci, ubijajući njenu floru i faunu.

Prema procenama, u mora i okeane godišnje se ispusti oko 6 miliona tona nafte i njenih derivata, 200.000 tona olovnih spojeva, 5.000 tona žive i ogromne količine pesticida. Osim toga, znatne količine nafte i njenih derivata dospevaju u mora i okeane kao posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama.
Najveći deo površine na našoj planeti – oko ¾ ukupne površine – pokriven je vodom, a samo 1% od te količine može se koristiti za piće. Četvrtina svih zaliha slatke vode na planeti nalazi se u Južnoj Americi, a dvadeset odsto u Kanadi. Najveći rezervoar slatke vode na planeti je Bajkalsko jezero u Rusiji sa akumuliranih 23.000 kubnih kilometara zdrave vode. Poznato je da SAD ne gleda blagonaklono na Rusiju i zemlje Južne Amerike, a jedan od razloga je svakako voda. Pogledajte ceo tekst »

Čitajući “zelene oglase”

Mnogo građana ima običaj da čita oglase u štampi, ali samo mali broj njih obrati pažnju na obaveštenja koja šalju nadležni organi u oblasti zaštite životne sredine. Iz tih obaveštenja možete saznati da li se neki projekat realizuje u vašoj blizini, ko je nosilac projekta, o kakvom je projektu reč, u kojoj fazi se nalazi, vreme i mesto javnog uvida, rok za podnošenje žalbi i dr. Bitno je informisati se o sadržaju takvog oglasa, jer se projekat možda realizuje baš u vašoj blizini i može imati negativan uticaj na vaše zdravlje.

Tako, naprimer, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu daje javnosti najveći prostor i najšira ovlašćenja u postupku. Učešće javnosti u procesu odlučivanja smanjuje rizike u realizaciji projekata. Na primer, u slučaju rekonstrukcije industrijskog objekta u blizini stambene zone, građani imaju pravo i mogućnost da direktno utiču na rekonstrukciju, kroz postupak procene uticaja projekta na životnu sredinu. Ovaj postupak se vodi pre početka radova i obezbeđuje da projekat obavezno ispuni uslove koji se odnose na zaštitu normalnih uslova stanovanja i života, kao i poštovanje drugih obaveza u pogledu zaštite životne sredine (zaštita voda, vazduha, zemljišta, i dr.). Pogledajte ceo tekst »